PRIHRANA

U fazi intenzivnog rasta kada se razvijaju listovi i stablo, biljki je najpotrebnijin azot. Ukoliko ga nema dovoljno dolazi do zastoja u porastu i biljke su podložnije bolestima. U fazi formiranja korena i cvetanja izražena je potreba za fosforom, ako ga tad nema dovoljno korenov sistem je loš i biljke će patiti, zaostati, požuteće listovi i cvetanje će se smanjiti..

U toku života biljke neophodan je kalijum koji utiče na fotosinzezu otpornosti biljke na bolesti. Đubriva, osim NPK imaju u sebi i mikroelemente od kojih je još za neke biljke jako važano gvožđe(Fe). Od nedostatka Fe mladji listovi nisu tamno zeleni nego žutozeleni. To se najčešće javlja kod petunija. Biljka koja ima dovoljno hrane je bokorasta, čvrsta i tamno zelene boje, a gladne biljke su sa izduženim granama, lomljive, svetlijih listova.

Prihranu treba koristiti po upustvu. Ne treba ni preterivati sa hranom jer onda možete da spržite biljke. Ako je jaka hrana, manje biljke će vam tražiti manje hrane, a veće biljke više hrane. U početku koristiti oko 1gr prihrane na 10l vode, a kasnije kad se razbokori i kad je u intenzivnom cvetanju može i 2grama na 10l vode.

Morate proveriti i koja biljka koliko hrane traži. Muškatle i petunije traže dosta hrane, dok neke vrste poput impatiensa, pištike, sunpatiens, puzave begonije ne vole puno hrane. Njih možete prihranjivati sa manje hrane, i da je svako treće zalivanje sa čistom vodom.

Postoje razne vrste prihrane ali je najbolje vodorastvoriva, jer  su kvalitetnija od većine tečnih đubriva.

Postoje i sporo rastvoriva đubriva koje su u vidu granula koje otpuštaju hranu tokom narednih 6 meseci. Primenjuje se tako što te granule umešate u zemljište, tako da ako nemate dovoljno vremena za stalno prihranjiva ova vrsta će vam biti dobra, jer mešanjem sa zemljom nemate potrebu za stalnim prihranjivanjem.